Stađun je od mladog boba. Teta Jadranka nudi dvi ricete - ‘Prva je na čorbu, s pancetom i šubijotima, a druga - lešo!

Stađun od mladog boba je u punom jeku, pa je šibenska pijaca puna ovog slasnog povrća koji kod bonkulovića u Dalmaciji odavno ima poseban status. Mladi bob jede s korom, ili - kako bi to u Jadrtovcu, odakle je teta Jadranka Peran, naša omiljena prodavačica sa šibenskog pazara rekli - s ‘mohunjom‘, iako se već može naći i onih kojima je zrno u mahuni toliko naraslo da se mogu očistiti i jesti sami. Poseban status ima i suhi bob, koji je u stara vremena u kojima ga se sadilo i sijalo po vrtlima i poljima, imao status sličan kakav danas ima fažol. Kuhao se sam, na ulje ili sa suhim mesom, u bronzinu, u kojem je bio neizostavan sastojak raznih varica uz brojne druge sočivice poput slanutka, leće, sikirice, poneko zrno kukuruza i orzo. Tko je već što imao. Bob je poseban i po tome što je neuništiv - proklijat će, vele stari ljudi, posađen u zemlji u rano proljeće čak i ako je skoro cijeli izjeden i pun rupa od žižica. Zato je odavno simbol plodnosti i besmrtnosti, pa se i slastice koje se u Šibeniku tradicionalno prodaju za Svi Svete i Mrtvi dan, zovu ‘favete‘, iliti po hrvatski - bobići! 

Teta Jadranka mladi bob sprema na dva stara, tradicionalna načina – ‘Jedan je na čorbu, s pancetom i maništrom. Najbolje sa šubiotima, i to onim krupnijima, tako da se dikoji bob može i zavući unutra, kad ga kuvaš!‘ - smije se. Drugi način je klasični, na lešo, skuvaju se s maslinovim uljem, zajedno s malo osmugalja odnosno blitve. Sve skupa se zalije s maslinovim uljem i kad se ohladi, doda se malo kvasine. Ali, ne ove kupovne, nego one naše domaće vinske, šta se još mogu nać po starim konobama. To je baš po starinski, i to je likarija! - veli nam Jadranka koja je već godinama svaki dan za svojim bankom na pijaci, na kojoj je već postala institucija. Ima svoje stalne mušterije i svoju verduru iz Jadrtovca, zahvaljujući zemlji koja joj se nalazi pokraj izvora Vrulje i nikad ne pati sušu.

U nje je uvijek moguće naći i inače dosta rijetku povrtnicu koju Šibenčani zovu osmugalj, čiji je stađun počeo baš prije deset dana i trajat će sve tamo dok ne dođu vrućine. - ‘To je negdi do početka šestog miseca, a onda ga rasadimo kraj bunara i štipamo pomalo, tako da ga u mene bude i liti, ali u manjim količinama. Osmugalj je inače 12, a bob osam eura, ali kasnije, kad ga bude u zrnu, kad ga žene budu kupovale za ozrniti i stavljati u škrinju, cijena će mu padat i bit će jeftinije.‘ - veli nam Jadranka.