- Ja sam noćas do zore čuvao polje. Negdje oko dvadeset do četiri, na početku polja, uz cestu, zaustavio se auto. Ugasio motor, ugasio svjetlo i - stoji. A ja ga gledam, lipo odozdola – pokazuje nam niz oranicu zasađenu s pet tisuća grmova smilja.
- I, čekam ja... Ništa. Nitko ne izlazi iz auta. Prođe tako dvadesetak minuta, onda upali auto i ode. Više se nije vraća...
Jeste li mu zapisali registraciju, zapamtili boju i tip automobila?
- Ma jok, ništa! Noć je, ništa ne vidiš...
A imate li kakvo oružje dok čuvate polje?
- Oružje?! Tko će nama dati oružje, sinko... Sve sam reka policiji. Oni, da hoće, u roku 24 sata mogu pronaći lopova.
Kako to mislite?
- Prvo, ovo nije divlje cmilje nego uzgajano koje se izgledom razlikuje. Drugo, meni su obrali preko 200 kila, zajedno sa korijenjem. Da su ga samo osikli, nego iščupali! Neka policija ide kod prerađivača i provjeri tko im je zadnje donio cmilje...
Ali što ako lopovi kradu ovdje, a prerađuju na drugom kraju Hrvatske? I što ako prije otkupa odrežu korijenje, pa sve izgleda ubrano kako treba?
- Hm, dobro govoriš...
Iste noći lopovi su povadili i 2000 grmova smilja Mili Zaniću u Zagradu, između Nadina i Raštevića. Za tih “pola sata straha”, kako kaže Milenko, pokrali su 4000 grmova. To je više od 400 kila smilja, puta devet kuna od otkupa i eto lijepe zarade od 3600 kuna “za pola sata straha”. Zato je Milenkova računica bitno gora: tri kune za sadnicu, plus 200 kila obranog i eto štete od 8000 kuna.
- I nije samo to – tumači Milenko. - Sada je otkupna cijena devet kuna, a za deset dana bit će 12 ili 14 kuna. Prošle godine je bila 17 kuna. Zbog straha od lopova sada svi moramo ranije brati, a to nas sve košta. Ostalo mi je još 3000 grmova. Žena, dica, neviste i ja, obrat ćemo to danas popodne. I što ću dalje? Žena i dica, govore mi da se svega ostavim. Uzaludan trud.
- Bolje da ga nisi naša – ubacuje se u razgovor supruga Neda. - Ti u zatvor, a on u zemlju. I šta će ti takav život?
Nizašta...
Milenko klima glavom, potvrđuje svaku ženinu riječ. Ali opet ne može protiv sebe...
- Sa te sam njive prije godinu dana povadio 80 stabala maraške jer se ne isplati. Za tri kune po kilu, svi će ih u Nadinu zapilat. Ali cmilje je dobro.
Ne traži puno, ne treba ni gnjoja ni vode. Samo ga malo zaoreš. I rodi dva puta. Sad, na ljeto, i tamo u listopadu. Zamisli, na mojih peti tisuća grmova, u prosjeku kilo po grmu, uz otkupnu cijenu od 10 kuna. Eto ti 100 tisuća kuna, najmanje, pa ti sad vidi šta je bolje. Ali s lopovima, ni to nema smisla.
Šjor Milenko, ne smijete odustati. Nemojte dopustiti da lopovi pobjede!
PIŠE: Ivica Neveščanin,
FOTO: Arhiva/CROPIX
FOTO: Arhiva/CROPIX
|
‘Vadi vinograd, sadi cmilje!’ Noćne straže uveli su i drugi Nadinjani koji su zadnjih godina krenuli u uzgoj smilja, kaže Milenko. Bože Glavić posadio je 5000 grmova, Marko Vrkić oko 9000, a Dragan Vrsaljko oko 10 tisuća grmova. - Mene je “zarazio” jedan čovjek prošle godine. Kaže, vadi vinograd, sadi cmilje! Nema puno posla, a isplativo. Imam 10-12 tisuća panja, po cijelu godinu smo žena, dica neviste i ja u vinogradu i na kraju kilo grožđa dođe tri kune! Cmilje ubereš za pola dana, otkupljivač dođe na njivu, izvaže i sve odmah isplaćuje. Pa zar to nije bolje! – veli Milenko. |
Za sudjelovanje u komentarima je potrebna prijava, odnosno registracija ako još nemaš korisnički profil....