Zahladilo je i pojeli biste neki kolač? Nevenka Knežić otkrila nam je kako se pravi najbolji primorski padišpanj!

Malo je zahladilo, dolazi vikend i idealan je čas za napraviti neki dobar kolač. Naš izbor pao je na tradicionalni padišpanj, za koji smo recept dobili od Nevenke Knežić iz Slanoga, u čijoj se kući čini od pamtivijeka.

Ispod sansije

- To je naš starinski kolač. U nas nije ni bio nego padišpanj i domaća torta, a malo kasnije se činio štrudel. Tijesto se razvlačilo, nije bilo ovako tanko, pa bi se motalo u okruglu tepsiju i pod sansijom peklo – sjeća se naša sugovornica.

- I padišpanj se pekao pod sansijom. Kad sam se rodila, prije 70 godina, u mene doma nije bilo struje – kazuje gospođa Nevenka, rođena u Smokvini i udana u Slano.

- Padišpanj se najbolje čini ako je, po mogućnosti, od domaćih jaja. Prije se činio od 12 jaja, 12 ožica cukara, 12 ožica brašna. Međutim, ožice su različite veličine, pa sam se ja naučila učiniti padišpanj od 12 jaja, i po 3 deka na svako jaje cukara i muke. Znači, 12 jaja, 36 deka cukara i 36 deka muke – pojašnjava Nevenka Knežić.

ilustracija

Berislava Picek/cropix/

- Spravi se teća, a najbolje ju je namazati svinjskom masti i mukom. Bate se jaja s cukarom i kupicom naše domaće rakije, nagrata se domaćeg lemuna i bati dok se ne napravi gusta pjena. Kad podignite batilicu, mora ispadat‘ k‘o krema, da ne bude tekuće – slikovito pojašnjava naša sugovornica.

Još kupica rozulina

- Onda se kuhačom, drvenjačom, ili starinskom žičanom batilicom polako dodava muka i sve tako, pa se iskrene u kalup kojeg se ugrije i stavi se taj padišpanj na 180 C stupnjeva da se peče jednu dobru uru. I to je to! Prije se batilo bjelanca s cukarom i stavljala su se u saket i napisalo bi se nešto na padišpanj ili nacrtali cvjetovi.

Teću u kojoj se pekao padišpanj treba dobro ohladiti jer...

- Nije dobro da ga naglo iskrenete jer bi se zbio. Treba da se dobro ohladi i onda se polako izvadi. Danas je to forma pa nije problem, ali svakako ga treba dobro ohladiti. Prije se uz padišpanj pio rozulin ili domaća orahovica – savjetuje na kraju Nevenka Knežić.