Došla je jesen, a s njom i nova roba na Stradunu u butigama ‘Sve po 10 tisuća kuna‘

Jučer sam uzela očale. U deset su počele delumbije. Danas ću uzet ombrelu, peraje i dihalicu. U podne će zalampat sunce. U autobusu će mi mozak prozviždat ko ekspres lonac. A kad neko pored mene podigne ruku da se za nešto ufati, moj će se nos točno nalazit u razini njegova pazuha.

Onda ću izbacit nos kroz vrata da uhvatim malo zraka ili ću disat na škrge. Pogrešno ću se preračunat pa će mi vozač zatvorit vrata preko nosa. “Molin vas, honćeten li ontvorint onva pronkleta vranta?”. Kad ostanem u kratkim rukavima, odnekud zapušu polarni vjetrovi. Tresem se od zime i proklinjem svoju hudu sudbu. Kad ponesem džemper, iznebuha puhne topli afrički vjetar donoseći miris ljudožderskog roštilja. Uglavnom, hodam u japankama. Ostalo mi je u bursi pa po potrebi vadim. Ništa nas ne smije iznenaditi.

Pomakli smo i kazaljke na satu

/Shutterstock

Jučer sam uspješno preskočila lokvu veličine Mrtvog mora s Lokruma. Sekundu poslije toga preko lokve je prešo neki genijalni vozač i svu onu pišotinu sasuo po meni. Gledajući u retrovizor na pošranu mene i smijući mi se u brk, simbolično je opizdio u kamion ispred sebe koji je netom zakočio na pješačkom prijelazu. U tom je trenutku granulo sunce, a na suncu sam izgledala prilično glupo.

Osim toga, vjetar mi je podigao kotulu. Iako nosim njene inicijale, nisam baš izgledala ko Merlinka u “7 godina vjernosti”. Osim lišća, padaju neki mudonje s vlasti, nekome je ispo obraz, nekome je pao mrak na oči, a nekome dobre ideje na pamet. Nekome je pala sila, a nekome kruna s glave. Vrijeme je od padanja! Mnogo štošta pada, i po noći i po danu! Šporko rublje izbacuje se na pranje. Mnoge obiteljske tajne izlaze na viđelicu! Ko je koga lani, a ko će koga s poneđejka. Glede politike, neko je ljut ko paprika, neko kiseo ko limun, a neko raspižđen ko šu…pardon - šipak. Prava dubrovačka jesen! Kako se vlast lako omili svima! A kako je teško kad ti izmigolji iz ruku! A kako tek politika od ljudi čini zombije! A koji je meni kua?

Jesenski tonovi

Robert Fajt/Cropix

Došla je i nova roba na Stradunu u butigama “Sve po 10.000 kuna”. Kažem nekoj nadutoj doktorici nauke koja je sasvim slučajno postala trgovkinja - malo vam je skupa ova vesta od 1.300 kuna. Prilazi mi sa snobovskom facom i otkriva još jednu skrivenu nulu. Da, a 13 je moj sretan broj! Vaše visočanstvo, obraćam se ledenoj princezi trgovkinji, pa je li itko ođe dođe pazarit? Prezirno me odmjeri i procijedi – mda. Došle su i neke ružne moderne crevje. Kako je krenulo, dogodine će se nosit kopita.

Ako se nađu magarice koje će ih kupit. Bez obzira na predstojeću hladnoću, majice su sve uže (“Oprostite, za vas nema broja”). Ko da se neko zahebo pa kompletnu kolekciju strpo u mašinu za pranje koja je pošla use. Taj mi je potez blizak i poznat. Najvažnije da se vidi pupak. Zamisli, zima, pingvini padaju u nesvijest, a ja šetam pupak! A i ne znam ko bi baš bio oduševljen da vidi moj pupak. Ide jesen, rastu sise, pada kiša, friga mi se! Što je to lijepo u ovoj jeseni? Kesteni, brale, kesteni!

Maja