Objava radnika koji je otišao u Njemačku para srce: ‘Volio bih da sam ovo znao onog listopadskog dana kad sam otišao...‘

Na popularnoj FB stranici "Balkanci u Njemačkoj" osvanuo je ovaj post: 

"Da mogu vratiti vrijeme 7 godina unazad, onaj kišni listopadski dan kad sam prvi put izašao s koferom na njemačku stanicu, rekao bih sebi par stvari koje tada nisam znao...

Prvo bih sebi rekao da neće biti onako kako sam zamislio. Neće biti film, neće biti stalna motivacija, nećeš svaki dan osjećati da si ‘na pravom mjestu‘. Bit će dana kad ćeš se pitati jesi li pogriješio, ali ćeš šutjeti jer si već svima rekao da ti je super.

Rekao bih sebi da ne žuriš da kupiš sve što nikad nisi imao. Auto, telefon, sat, patike… sve to dođe, ali ne kupuje sreću, samo te veže za još više rata i obaveza. Sloboda je skuplja od stvari.

Rekao bih sebi da čuvaš ljude s Balkana koji su dobri, a da se ne vežeš za one koji samo kukaju. U tuđini je lako postati profesionalni nezadovoljnik, a to ti polako pojede volju za sve.

Rekao bih sebi da ne miješaš rad i život. U Njemačkoj je lako postati samo ‘radnik‘. Čovjek bez hobija, bez strasti, bez snova. Samo smjene, sati, pauze i vikendi koji prođu dok trepneš.

Rekao bih sebi da učim jezik odmah, bez izgovora. Ne samo za posao, nego za dostojanstvo. Nema veće nemoći nego kad znaš što želiš reći, ali nemaš riječi. Rekao bih sebi da ne razmišljam nikako o kreditu, jer u Njemačkoj svaka osoba, i ona koja čisti ulice, može sebi kupiti BMW, a kredit imati nije dobro...

Rekao bih sebi da je normalno osjećati se usamljeno i kad si među ljudima. Da to nije slabost, nego cijena promjene. I da neće proći samo od sebe ako se praviš jak.

I na kraju bih sebi rekao nešto najvažnije: Nemoj čekati da život počne kad ‘središ papire‘, kad ‘kupiš stan‘, kad ‘skupiš još malo para‘. Život već traje, samo ga ti stalno odgađaš.

Volio bih da sam to znao onog listopadskog dana. Možda bih manje jurio, a više živio", napisao je taj čovjek. 

F B