ribička pričaPriko škrapa do samoga cara: Heavy Casting je kruna ribolova s kraja

Pažljiviji čitatelji se sjećaju Roka Cvitanovića koji je prije nekih 5 godina na portalima osvanuo s krasnom škrpinom i arbunom ulovljenima sa škrapa dok je njegov otac Duje lovio careve heavy casting tehnikom.

Naravno, pet godina je od tada prošlo i budući da je Roko odlučio nastaviti očevim stopama, heavy casting je i za njega postao logičan slijed u obiteljskoj ribolovnoj evoluciji.

Dakle, od lova sa štapićima i mašinicama, preko ozbiljnije opreme i lova jače ribe na odmet, Roko je stigao do krune ili vrha ledenog brijega u ribolovu s kraja, do heavy castinga.

Mnogi ribolovci uopće nemaju predodžbu o tome koliko je zahtjevno izvaditi veću ribu s kraja, pogotovo na teškom hridinastom terenu kada se riba ne da odlijepiti od dna nego stalno tuče u dno praveći tako strašan otpor.

Daleko je to od ribolova iz barke gdje ribolovac ima na raspolaganju ‘okomitost‘ tako da i mnogi odrasli momci s dobrim ribolovnim stažom muku muče u takvim situacijama, pri čemu ih često riba od ‘plus pet‘ zna ‘izbiti iz cipela‘.

A Roko ima tek 15 godina i ide u osmi razred što naravno, nije bila prepreka da nasuče kapitalnog cara.

Evo što nam je Roko ispričao o tome:

- Ma sve je počelo mojim nagovaranjem.

Problem je bio u tome što su oca zabolila leđa tako da mu se nigdi nije išlo, ali sam ja bio uporan tako da je na kraju popustio, naravno, uz uvjet.

Reka mi je:

- Dobro, upila si me da idemo iznit. Prikuva si me, ali ćeš sam vodit brigu o svemu.

Ako zbomba, bori se sam, od prve do zadnje.

Naravno da san sav sritan odma prista.

Osim toga, kad god idemo u ribe, za spizu se nosi fažol sa domaćim kobasicama i pancetom koji mi je bolji od najboljeg kavijara – priča nam Roko.

- A mater je opet tražila da učin matematiku pa je i nju tribalo prikuvat za poć na ribe.

Onda je i ješku bilo teško uvatit jer sipa i lignja nisu radile, ali san i to nekako uspija.

Jedino se za opremu nisam triba brinut.

Mašina je bila Fin Nor Offshore 10500, a štap Sonik SKS Black 5-7 oz/14 ft, naravno, sve to s pojasom.

Osnova je bila upredenica Spiderwire od 0,40 milimetara, shock leader monofil od 0,70 milimetara, predvez isto od 0,70, a udice Shout Kudako broj 3 i 5.

Za ješku sam iskoristio živu sipu koju sam iznio brodićem jedno 150 - 200 metara od kraja na dubinu od nekih 30 metara.

Jedno što me brinulo je teren koji je bio izuzetno šporak – nastavlja Roko.

- A par dana ranije sam kroz jutro ulovio svog prvog zubaca od dva kila na heavy casting tako da sam zna što me čeka ako ‘zbomba‘, kako je otac reka.

Ipak, moram priznat da se borbi koju sam iskusio, nisam nadao.

I nije prošlo puno vrimena kako sam iznio sipu, kad je udario.

Otrka sam na potez i odma mu sašija kontru.

Istog trena sam zna da je pravi komad.

I od kontre do samog kraja nije sta grebat‘ i tuć‘ o škrape, ali sam ga svejedno ispumpa do kraja.

U jednom momentu kad su mi se već mišići zakiselili zavika sam:

- Tata!!! Di je više taj shock leader? – na što mi je on sasvim smireno, ka da se baš ništa ne događa reka:

- Ne misli na leader, samo upri.

- A na koga ću mislit… - procidija san i nastavija pumpat.

A onda je ispliva i shock leader i car.

Što još reći?

Mišići na rukama i nogama gore, ali je srce ka kuća veliko.

Gledan u oca, a i on sritan ka malo dite.

Moj prvi pravi zubatac ide na vagu koja pokazuje 5,5 kilograma.

Ide obavezni selfi, a onda i pitanje:

- Tata, kad ćemo opet?