pričeKilašica usred noći: Avantura iz drugog zabačaja omiškog ribolovca

Iz Omiša nam se javio Zlatko Skender, ribolovac koji je uspio doživjeti pravu malu avanturu usred noći već u drugom zabačaju.

Naravno, kako se to i priliči u takvim avanturama, Zlatko je bio sasvim sam tako da je morao i balansirati, i kalkulirati no na njegovu se sreću na kraju sve završilo baš kako treba.

 Evo što nam je Zlatko ispričao o tom svom doživljaju:

- Toga dana nisan ima namjeru ić u lignjolov nego sam tija odmarati kod kuće gledajući televiziju.

Malo san gleda ekran, malo lista po mobitelu fejs i grupe u kojima sam pa san tako naletija na jedan post momka iz mog grada s ulovom lignje od 40 deka.

A netom posli toga dobivam poruku na WhatssApu od prijatelja koji je ulovija sipu i to baš na mistu na kojem ću ja kasnije ulovit sipetinu – priča nam Zlatko.

- A onda mi još govori da je osim te sipe još jedino vidija hobu.

I tako gledajući ulove đava mi nije da mira pa san se iza deset uri zaletija na poznato Omiško misto, malu stinu u moru.

- A noć je bila idealna, mali povjetarac, oblačno i more mirno.

Nisam lovija štapom nego iz ruke. Prvo bacanje ništa, a onda drugo bacim i ostavim da potone dok namistim oko sebe ostatak varalica.

Izvadio sam bombon i da uslikam prijateljima da sam stiga na poziciju.

A kad sam sve to obavija, otiša sam nategnut da odignem od poda, kad ono čep – nastavlja Zlatko svoju priču.

- Prvo mi je prošlo kroz glavu da je zapelo, ali onda osjetim nagli pump put nazad.

Odma sam počea vući.

Iskreno, otpora nije bilo do površine. Vuka sam je kao krpu, ali je srce je radilo ubrzano jer sam zna da je lignja ili sipa.

Kad je došla na površinu prvo se vidija krak koji je bija isprid nje jedno 20 centimetara ugrubo, ali doslovno je visina na jednom kraku.

Tad mi je u glavi počelo radit kako je izvuć jer nemam špurtil.

Ostala je jedina opcija skakati priko kamenja do plaže i izvuć je na plažu.

To sam i napravija, a to je tribalo viti.

Ja, čovik od 120 kila skače ka kamikaza pa malim stinama, a srce radi ubrzano.

U ruci piz sipe i cilo vrime pazim da di ne zapnem.

U svoj toj strci, kad sam stiga na plažu, ispa mi mob u plićak koji je sta dvadesetak sekundi dok sam sipu nasuka na obalu.

Mob je siša sa 49 posto u par min na 5 posto.

Ne mogu doć sebi.

Gledam okolo ima li ko.

Ono kad osjećaš u prsima srce ka da želi iskočit, teški adrenalin.

Polako se smirivam, čistim mobitel, mičem masku pa gledam je li funkcionira i slikaje.

Prvo šaljem prijatelju koji mi je posla sliku sipe.

Zahvaljujući Nikši Marti Rafanelliu  sam je i uvatija jer zbog njega sam otiša lovit tu noć.

Pišem poruke ljudima, a prsti se tresu od uzbuđenja.

Tu noć sam posli još uvatija lignju brzo nakon sipe, ali ona je pala u drugi plan.

Dolaskom kući dižem dicu iz kreveta i slikajem ih sa sipom  prije zamrzavanja.

Inače imam tri sina i svi vole lovit.

Stariji i mlađi vole lovit glavonošce, a srednji ribu i ide u školu za male ribolovce u Omišu.

Ljudi ne znam više šta dam vam kažem osim da ću morat nabavit špurtil i bolju kameru – ispričao nam je Zlatko Skender.