pričaRibarske uspomene: Štorija o pet ugorov

Odavno je to bilo, ima priko dvaes godin, kad mi je tetac Šuko reka:

- Ajmo ća večeras baciti parangal! Dupli je mrak, valjalo bi kojega ugora za brudet uvatiti.

Dupli mrak je kad nema miseca i kad je oblačno, a onda ugori najbolje grizu.

- Ajmo ća - kažen ja.

A u to vrime san bija bez posla, ali nisan bija besposlen.

Tetac i ja smo išli dosta na ribe, u školjke po oseki, i u polje, a ja bi i sam iša na ribu, na sviću, ronia san dosta školjke ili iša u žutenicu i u šparoge.

Tetac je uvik ima zaleđenih srdela u škrinji.

Poša bi u Biograd na plivaricu, kupija cilu kašetu srdela pa bi veće pribra za ispeći na gradele, a ostalo bi u par saketa zaledia za parangal.