za pamćenjeRibička priča: Dva trofeja za oca i sina

Već tri dana za redom varalicu mi je pratio ogroman val, no nikako da se udarac realizira.

Shvaćam da je u pitanju lica pa isprobavam svaku moguću vrstu vođenja varalice, sporo, brzo, sporo sa stajanjem, brzo sa stajanjem, popanje, walk-the-dog, a sve to bez rezultata.

I tako nas taj tmuran i kišan, četvrti dan, spriječi u berbi mandarina, pa ne znajući šta ću od sebe, kažem ocu da se zaletimo zabacit koji put.

Stižemo na poziciju, pripremimo stvari pri čemu otac na štap montira Jack Fin Styla 210.

I dok sam još glavom u gepeku montirajući sebi štap, mašinu i varalicu, doslovno čujem val na njegovom drugom zabačaju, i njega gdje govori s duvanom u ustima:

- Šta je ovooo sine...

Lica mu udara varalicu nakon nekih desetak metara praćenja i trenutno počinje luda akcija. 

U šutu je izvukla 100 metara upredenice.

Mašinica zuji, a štap radi parabolu od jačine i sile ribe.

Borba je napeta i teška, jer mašina i štap nisu namijenjeni za toliku ribu.

Zamijenio sam ga nakon dvadesetak minuta na 3 do 4 minute da odmori, te mu vraćam štap nakon čega borba traje još dodatnih 10 minuta. 

Imali smo sreće što je bilizma krenula uzvodno u Neretvu, jer ne znam kako bi je drugačije i nasukali.

Otac je to vrhunski odradio, ne puštajući duvan iz usta i polako je dovodi u kraj.

Šokiran veličinom ribe pokušavam je izvaditi kukom, no ne uspijevam je probiti, tako da je vadim golim rukama za škrge.

A tu sreću i uzbuđenje kad smo je izvadili ne može nitko opisati.

Veselje, slikavanje, skakanje i odmaranje je trajalo dobrih pola sata, gdje mu kažem zabacit ću i ja 2-3 puta, pa možemo kući.

Sebi montiram Jack Fin Styla 240 i pun nade zabacujem.

Ali ni prvi ni drugi zabačaj ne donose nikakve rezultate i polako gase nadu.

A na trećem zabačaju ide ista scena kao i prethodnih dana.

Opet je prati taj ogroman val, no ovog puta val se preklopi preko nje i bilizma se ipak odluči uzeti varalicu nakon čega počinje nova divlja borba.

Riba izvlači 70 metara upredenice i odjednom staje.

Prepao sam se da sam je izgubio no motam brzo upredenicu pa kočnica mašine opet proradi. Ipak se samo okrenula i krenula prema meni.

Borba traje napetih 15 minuta, iako je ovog puta krenula nizvodno prema otvorenom moru.

No, malo jači komplet joj je presudio i nije imala šanse.

Dovodim je u kraj, otac je pokušava probiti kukom, ali bezuspješno.

Naravno, kuka je otupila i budući da ne uspijeva, odluči se izvaditi je golim rukama.

Stavljamo ih jednu pored druge, šokirani ne vjerujemo što je ispred nas.

Smijeh, vrištanje, grljenje i skakanje nisu mogli opisati emocije.

Gomila ljudi koji slikavaju, čestitaju, čude se, a i prvi put vide tolike ribe, pogotovo na našem području.

Sve u svemu, jedno nezaboravno iskustvo i trofej sa svojim ocem koji ću pamtiti i čuvati do kraja života, u nadi da će ih, ako Bog da, biti još.

Ćaćina bilizma je bila teška 20, a moja 16,50 kilograma.

Njegova oprema je bila štap Okuma Altera 270 15 – 60 grama, rola Okuma Epixor XT 40, upredenica Daiwa J-Braid X8 0,20 milimetara, a varalica Jack Fin Stylo 210.

Ja sam svoju ulovio na štap NS Black Hole Hurricane-X Inshore S-962 Monster 20-80 grama.

Rola je bila Shimano Stella 6000 XG, upredenica Varivas Avani PE #3, a varalica Jack Fin Stylo 240.

Na oba štapa je bio predvez Seaguar FXR od 0,57 milimetara vezan FG čvorom.

 

https://youtube.com/shorts/aeKvDyW8JiM

 

https://youtube.com/shorts/qf-D9eWLYN8