ribolovne pričeVažno je da štap bude u pravoj ruci

Sve je počelo pozivom na prezentaciju SavageGear noviteta u Ribolovni centar Pangea u Šibeniku, koja je bila više nego uspješna i jako zanimljiva, velikim dijelom zbog same lokacije prodavaonice koja je na rivi tako da se sav pribor mogao odmah probati u moru.

Nakon prezentacije smo svi otišli na ručak u šibenski restoran Propeti Poni, pa nakon ručka Ivan i Kristijan odlaze doma, a Dalien i ja odlazimo na Pašman i ukrcavamo se na njegov Arvor koji je opremljen svom mogućom Garmin opremom potrebnom za uspješan ribolov.

Tako smo toga dana isplovili oko 19:00 i prvo smo krenuli lovit lignje koje smo lovili do nekih 22:00 sati.

Uspjeli smo uloviti 12 komada i odmah krenuli na poziciju gdje smo namjeravali sutra ujutro povući panulu.

Nakon sat vremena vožnje stižemo u jednu uvalu gdje smo odspavali par sati i u samu zoru akcija je napokon mogla krenut.

Dok Dalien priprema štap, predvez i lignju za panulu, ja sam se bacio na kuhanje

kavice.

Nismo morali dugo čekati i već imamo griz.

Dalien izvlači malog zubaca od nekih 70 deka kojeg smo nakon slikanja vratili moru.

Nakon prve ribe slijedila je stanka u grizevima pa je tako prošlo tri ili četiri sata bez griza i ikakvoga dešavanja.

A onda napokon griz, al‘ sve staje.

Spuštamo lignju na dno, čekamo i ponovno griz pa Dalien vadi lijepog arbuna.

Ja ga molim da spustimo kančenicu i nalovimo par tih arbuna kasnije za ručak na što nevoljko pristaje pa vadi neki stari sistem iz etuia na kojem su udice zahrđale.

Kačimo taj predvez na tataki stap s kojim smo večer prije loviti lignje.

Znaci od brda štapova na brodu uzimam najslabiji.

Gore je neka rolica veličine 2000 i već opisani ‘sistem gore‘.

Prvo spuštanje i odmah imam ribu ali mi riba spada malo ispod barke.

Dalien viče:

- Daj idemo… Ne da mi se sad natezati s tim arbunima… - a ja ga molim da me pusti da barem još samo jednom spustim.

Popušta i kaže:

- Ajd‘, al‘ još samo jedan put.

Spuštam kančenicu i odmah griz, zatežem, a štap se savija do mora.

Vadim ja to, al‘ ide nekako dosta teško.

Dalien nervozno viče:

- Daj vadi tog arbuna! Što sad izvodiš…

Ja mu odgovaram da bih ga izvadio ali ne ide, velika riba je gore.

I tako nakon par minuta muške borbe na površinu izlazi krunaš od 2,5 kilograma.

Na brodu šou i nevjerica.

Ja sretan k‘o malo dijete!

Prvi zubonja je upisan i još k tome krunaš.

Mijenjam te zahrđale udice na predvezu i spuštam ponovno kančenicu pa vadim jednog malog krunaša kojeg također odmah puštamo.

Sad se i Dalien malo smekšao u vezi kančenice i dozvoljava mi da probam spustiti još koji put. I već u sljedećem spuštanju imam opet veliku ribu na štapu.

Malo po malo na površinu izlazi zubatac još malo veći od onog prvog krunaša.

E sad me uhvatila euforija, ruke se tresu, atmosfera ludilo.

Dalien ne vjeruje sta se dešava-

Zubaci neće na panulu i živu lignju al‘ deru na komadić lignje na kančenici.

Spustio sam još koji put i ulovio još dva arbuna za ručak tako da smo mogli nastavit panulat.

Dalien vuče panulu, a ja se razletio po brodu.

Čisti ribu, peri krmu, toči gemište, dizi spuštaj Krakena…

U jednom trenutku Dalien mi kaže:

- Števa, daj primi štap…

Imao sam štap svega par minuta u ruci kad osjetim udarac, udaram kontru i riba je gore.

Ovaj puta imam u ruci SGS2 Vertical Jigging 100-250 grama i zubonja od oko 1,5 kilogram izlazi van bez pol muke.

Nastavljamo s panulom, Dalien vuče panulu dok ja ponovno čistim ribu, perem krmu i radim carpaccio od onih arbuna.

Ručamo, popijemo po gemišt i ja kažem frendu koji je sve to vrijeme vukao panulu da idem malo oko ubit.

Nakon odspavana možda dva sata ustajemo, pravim nam gemište, smotam cigare i kaže ponovno Dalien:

- Števa, daj primi stap…

I ponovno, nakon samo par minuta što sam imao štap u ruci, osjetim potezanje lignje, na trenutak sve stane, i onda ide silovit udarac.

Lupam dvije jake kontre, i osjetim da je ovaj puta baš ozbiljna riba na štapu.

Uspijevam ga nekako dići da mi ne ode u stijene.

Al‘ borba ne prestaje, svako malo mi je vrh štapa u moru, vuče k‘o da sam podmornicu zakačio.

Nikad nisam nešto slično doživio u ribolovu.

I nakon par minuta teške borbe pod brodom se pojavljuje ogroman zubatac od nekih 8 kilograma.

Nažalost, nismo ga vagali jer nismo imali vagu na brodu.

Odrađujem slikanje i nastavljamo panulati još par sati no više se ništa nije događalo.

Oko 19:00 sati prebacujemo se ponovno na lignjolov jer planiramo još jednu noć prespavati na sidru pa odloviti još jutro i tek onda krenut doma.

Tako smo ulovili još 6 liganja i pošli na spavanje.

Ujutro smo u zoru već bili u akciji al‘ zubaci nisu bili raspoloženi.

U jednom trenutku zapnemo s panulom i dok smo to pokušavali otkačiti odjedanput krene potez i škarpina od oko 2 kilograma primi lignju i otkači sistem.

Naravno, ne trebam ni reći da je i u tom trenutku štap bio kod mene i da sam i ovu rubu ja izvadio.

Držao sam štap u ruci možda ukupno sat vremena u dva dana i izvadio pet zubataca i škarpinu.

Ribolov smo završili oko 10:00 sati ujutro i krenuli put doma.

Usput još stajemo u restoran Bosiljevo kod našeg frenda Ive koji nas je dočekao s platom janjetine i litrom i vodom…

Što reći?

Ovo mi je bio definitivno najbolji ribolov u životu.