ljetni zapisiKorčulanskim kajakom od kave do kafe

Jedne me godine ukrcalo na drveni jedrenjak. Iman svoju kabinu. Desetak dan pisat ću šta se događa na brodu i moru. Gosti su Amerikanci. Zahvalna nacija za priče i sprdačine, ne triba ti se ni micat iz porta. Vlasnik je postavija stvar finćukasto tako da kad se imala servirat spiza, glavni konobar je uvik mora bit u košuji i imat vezanu kravatu ili kularinu. Sve je bilo dobro dok nismo došli do Vrnika, otočića isprid Korčule. Taman smo se na rivicu veživali kad je svršija obid i kad se konobar pritvorija u mornara a da se nije prisvuka. Doša je armižadur (privezivač) i osta šokiran. Itnija je konop u more i nije nas tija vezat. Jer je ugleda kravatu ovome oko vrata. To je u njemu izazvalo takvi bis i revolt da je počeja skakat i vikat. Je li ti stvarno misliš da ćeš mi se takvi iskrcat?...