ljetni zapisiKrila anđela dalmatinskoga čovika

Ka dite iša je na ekskurziju i kad ga je brat pita šta mu se čini od Hvara, odgovorija je:

– Puno je lip, ali ne bi ti ja ovde nikad živija!

I tako će u mistu di nikad ne bi živija, živit 64 godine, sve do nikidan. Neću čitatelju zagorčavat litnji dan sa dramon zdravstvene skrbi na otoku i sa svin pikantnin detaljima. Jer u mistu sa najvećin dohotkon per capita, niko se ovde još nije razbolija, ostarija i umra. Bez staračkoga doma, sa rastočenin Domon zdravja, uz sanitetska vozila koji vikendon i praznikon ne voze, naša jedina medicina je duh. Humoron moj se otac borija do zadnjega uzdaha. Ove su anegdote ostale iza njega ka svjedočanstvo tipično za dalmatinskoga čovika koji je isprid vrata izumiranja.

Kad je bija potres poletila san niza skale. Pas mi je od straja ulet...