zimski zapisiNaša lipa suhozidna otočna cirkulacija uvik prva pada ka žrtva pohlepe i devastacije

Jelena je pridložila da se iz Mekićevce dignemo na brdo do crkvice sv. Magdalene i onda po starome antičkome putu vratimo nazad u Hvar. Bila je kasna ura, uvatija bi nas mrak pa smo ostavili za drugi put. Misec dan kasnije puta više nije bilo. Proguca ga je bager.

Pute, laze pizon dubli tovari. Piz je težina, teret. Piz je i uteg od kila, sto kila, deka, dil balance ili vage. Kad nešto ne piza, to znači da nema vridnost. Piz je i mira koju koriste drogaši i dileri. Na nju, za razliku od nas danas, sigurno Ljubo Stipišić nije mislija dok je pisa Dalmatino, povišću pritrujena. Nego na natovarene tovare koji su svojon težinon udubili pute i crvenicu zemju između gomila. A ja sa pizon u prsi, težinon u grudima, danas ovo pišen. Ti naši puti, naša lipa suhozidna otočna cirkulacija...