Jesen je.
Lišće žuti i otpada.
Dok ono umire – hrani zemlju za neka nova rađanja.
Krug života se tako zatvara.
Dok se ne posklizneš, dok ne iščašiš zglob, išporkaš rebatinke, tada ti se otvori sve, sjetiš se beštimja za koje nisi ni znao da ih imaš u sebi.
A potrebna je samo metla i malo volje. Možda i puhalica, kad se već volimo hvaliti životom u 21. stoljeću.
Pred vama je Teslina ulica, žuta od lišća, ulica kojom prođe nekoliko tisuća (samo) učenika dnevno. Nemojte da se dogodi zlo.
Za sudjelovanje u komentarima je potrebna prijava, odnosno registracija ako još nemaš korisnički profil....