‘Tonči, di ću stat, di ću stat? U svoj kantun, a?‘, čulo se kako Štimac viče, a moćni Van Gaalov stroj je mlio

Kad god krene priča o balunu i Hajduku - a muški uvik pričaju o balunu i Hajduku - svi imaju neku svoju batudu, uspomenu veliku i važnu. Tako i ti pričaš svoje i pitaš ih: znaš li da je u portunu do moga deset godina živija Gabrić, da je u zgradi priko puta sta‘ Pletikosa?

Ne znaju, pojma nemaju i samo slegnu ramenima. Na to im kažeš ko vam je kriv kad ste mladi, a oni se smiju krivo misleći da želiš bit‘ smišan.

Nije šala.

U Sedmici, na broju 28, šesti kat, sta‘ je Tonči Gabrić, golman Hajduka. On, teta Milena, stariji Ivan i mali blizanci, buduće Hajdučko srce Drago i Paškvalina. Da kako pamtim, kako znam? A kako neću pamtit, kako neću znat kad ih je još tamo od kraja osamdesetih moja mater skoro svaki dan čuvala.

Rođeni pet godina kasnije, bili su ti ka‘ ...