Vješta Ivanka nam je pokazala kako izraditi solinske golubice na granama masline: ‘Nosile su se čak i kardinalu...‘

Za blagdan Cvitnice i uvod u Veliki tjedan, uoči najvećeg kršćanskog blagdana Uskrsa, u Solinu su se u stara vrimena najčešće izrađivale golubice od smokvine srčike i barabani, jednostavno ukrašene tanke šibe kojima bi se tuklo o klupe u crkvi kad bi zvona utihnula na Veliki petak. 

Danas ćete rjeđe to vidjeti, ali ipak na svu sreću ima onih koji njeguju tu baštinu. Jedna od njih je i Ivanka Vukšić koja sa svojom djecom i unučicom izrađuje golubice.

Ivanka nam se ponudila pokazati kako se to radi, pa je to jutro po Starinama tražila grane, odnosno divlje izboje smokve petrovače, jer su oni, kaže, najbolji, ako ćete to izrađivati.

- Najbolji su ti izboji koji idu iz samog duba, ka u nebo strše, jer su im grane jako duge, pa su puno bolji nego same grane u krošnji jer su one kvrgave.

Traži se, zapravo, grana koja je ravnija i ima duži razmak između ovih kolinki, odnosno članaka na grani, jer di je god "kolinac" srčika je prekinuta – pokazuje nam Ivanka pa škarama za lozu otkida nekoliko takvih grana, na komade, od jednog do drugog članka.

Oblikovanje srčike

- Šta je razmak duži, to će i srčika koja se iznutra izvadi biti duža i lakše će se moći oblikovati, pojašnjava.

Budući da je ova srčika, ajmo tako nazvati, nekakve polustvrdnute konzistencije, može se izgurati s odgovarajućim alatom. Ja najčešće uzmem neku grančicu, nekakve štapiće u različitim debljinama da mogu prilagodit, ovisno o širini grane.

I onda s tim pomalo gurkaš tu srčiku da izađe, da se ne razlomi.

U trenutku kada srčika smokve izađe, ona je elastična i može se razvući. Obično je malo stavim u vodu da dobije nekakvu elastičnost i da se s njom može baratati.

Triba imat vještine i puno strpljenja. Nekad vam uspije isprve, nekad ne.

Nakon nekog vrimena na zraku srčika se počne jako brzo sušit, znači da se mora brzo radit, odnosno oblikovat golubice – pojašnjava nam nadalje, dok nam ovoga puta u izradi pomažu i njezina najmlađa kćer Latica i unučica Karmen Roško.

Tijelo, rep, krila...

- Za složiti oblik golubice mi tribaju tri komada, od jednog ćemo napraviti tijelo i rep, od drugog ćemo krila, a s trećom ćemo sve to obuhvatiti okolo da se ne raspadne. Još se to malo doradi s alatom, crnim flomasterom se nacrtaju oči, a nožicama se oblikuju krila, prstima malo formiraš kljun i eto naše tičice, odnosno golubice kako je u Solinu zovemo - kazuje Ivanka pa je bakrenom tankom žicom veže za grančicu masline, da izgleda kao da sva leprša i leti.

Grana se, kaže, može zakačiti jednom ili s više golubica, kako želite.

Muškarci bi znali ubrati kraće grane, grančice, pa bi na njih pričvrstili golubicu i stavili ih na rever ili u zapućak.

- Svake godine ih napravin bar desetak. Mome ćaći je to znala bit senzacija, joj šta bi jih on volija darivat na Cvitnicu prijateljima. Tako i mi danas, ja i muž Ivica, krenemo s desetak, a vratimo se doma s dvi – govori Ivanka.

Kristova muka

Budući da je Ivanka po struci restauratorica prisjeća se i jedne davne izložbe o uskrsnim običajima u Etnografskom muzeju u Splitu gdje je vidjela golubice fundusa muzeja.

- Mislim da su bile starije od sto godina. Izrađena golubica može dosta dugo trajati, samo što se treba paziti da se ne razlomi. S vremenom postanu krte, lako će im se odlomiti krilo ili kljun jer se taj materijal, odnosno srčika brzo suši. Malo i poškuri, ali možeš je oprat - veli naša sugovornica pa nam prepričava kako je ona zapravo prije nekih četrdesetak godina, još u mladosti, počela s izradom golubica.

- Golubice predstavljaju simbol Duha Svetoga, a pravile bi se uoči Cvitnice. Iz pisanih izvora znam da su se od srčike smokve širom Dalmacije pravile ne samo golubice, nego i drugi simboli Kristove muke: trnova kruna, čavli, križ,...

Barba Nikola Japirko

U moje vrime, kad sam ja bila dite golubica se već tada rjeđe izrađivala. Sićan se kako je pokojni barba Nikola Japirko iz Japiraka nama doma donosija masline okićene golubicama.

On bi ih nosija mom tati Andriji Podrugu ka svom prijatelju i ja san to uvik ka curica gledala i uvik me to fasciniralo. Odlučila sam tada da ću ih i ja pokušat izrađivat. Barba Nikola Japirkov mi je reka kako da uberem grane, od koje smokve su grane dobre i pokaza mi princip.

I tako san ja godinama nastavila to doma radit, a kad san se udala u Vukšiće nastavila san taj običaj zajedno s mužem i ćerima Petrom, Marijom, Dominom i Laticom.

Kad je muževa baka Nikolina, zvana Mika, vidila to šta radin rekla mi je da su i oni to prije izrađivali, da su čak i momci to znali darivat curama.

Znači, nešto što je nekad bilo prisutno i rašireno, s godinama se zanemarilo. Ipak, drago mi je da se s vrimenom opet probudija interes, jer, sada, koliko čujem, više ljudi po Solinu znaju ih radit i nosit na blagoslov. Bilo bi dobro da se još proširi, da se možda organiziraju i neke radionice za mlade.

Sjećanja na djetinjstvo

- Evo, bako, uspila sam, jednu sam izgurala – ushićeno veli desetogodišnja Karmen, dok nam Latica priča kako mami pomaže u prikupljanju materijala za izradu golubica svake godine.

- U početku ih je malo komplicirano radit, ali što ih više radiš to je lakše, a lipo ih je nositi u crkvu na misu – prisnažuje Latica.

- Zagledaju se ljudi, neki pitaju i šta je to, ako ne znaju, jer svi svoj buketić za Cvitnicu žele urediti najlipše što mogu - govori nam Ivanka.

- Svako misto ima svoje specifične običaje i sjećanja, moji su vezani za djetinjstvo koje sam provela u župi Gospe od Otoka.

Običaji su posebno na Uskrs još svečaniji i imaju dublje značenje. Možda kroz tu izradu golubica ljudi još dublje sve to dožive, da obilježe Uskrs, da sve to bude bude vrhunac našeg kršćanskog života i sve šta nas vodi prema tom Velikom tjednu, a svaki dan u Velikom tjednu takorekuć ima neke velike običaje.

Prije sam bila aktivna u župi Sveti Kajo i tamošnjem zboru, a ono nešto što je specifično za našu župu i što mi je iznimno, to je što na Veliki petak idemo na Križni put po Amfiteatru u Saloni. Imamo svoj mali Koloseum – veli naša sugovornica vraćajući se opet u djetinjstvo i mladost.

Pivanje Muke

- Kada spomenem Cvitnicu uvik me to podsjeti i na tatu Andriju koji je piva u Pučkin pivačima u Solinu. Na Cvitnu nedilju se prvi put piva Muka iz Evanđelja i njega uvik predvodi neki istaknuti pivač, ka šta je recimo Ante Parać, pa moj stric Ljubomir Podrug, a zna je to bit i moj tata, tako da su ta sićanja vezana i za njega.

Kako se dogodilo da je tata umra baš na Cvitnicu i to me sve skupa podsjeti – veli Ivanka, pa se prisjeća i kako su znali radit i velike "pošiljke".

Kad je ćaća bija u Pučkin pivačima, išli su u Zagreb na neke pasionske koncerte, pa su znali nosit i po stotinu golubica na dar. Al‘ tribalo ih je sve i izradit – smije se Ivanka podjećajući se tog "posla".

- Jedna velika je, sićan se, završila tada i kardinalu Franji Kuhariću – kazuje nam Ivanka.

- Ja ih, evo, godinama izrađujen, ali uvik mi se čini da su one od barba Nikole Japirkova bile lipše!

Možda zato jer je to bilo u ditinjstvu, ne znam.

Kad dođemo u crkvu stariji se prisjete običaja, drago im je to vidit. Ponekad se takva blagoslovljena maslinova grana s golubicon zna odnit i na groblje u spomen na svoje najmilije – zaključuje.