Adio vam, šjor Vojo: hajdučka obitelj tuguje za trenerom koji je bio nezaobilazan u stožeru Bijelih trofejnih sedamdesetih i osamdesetih

Šjor Vojo, kad ćemo onda...

- A evo, gren sad na Brač, pa možemo kad se vratim, neka se ova korona malo stiša... - obećao je.

Matali smo ga da pristane na intervju, na veliku priču hajdukologije sa svojih 86 godina na plećima što ih je sjajno nosio. A šta ima da smo se susreli na Bačvicama, tamo bismo se „trevili” i uvijek izmijenili poneku riječ, o Hajduku, pogađate...

- A šta ima doli – pitao bi nas želeći čuti nadu i optimizam da će u taboru „bijelih” krenit na bolje.

Ma, prodivanit ćemo mi o starim danima, rekosmo, iz doba Nenkovića i Luštice, Mladinića, Zebeca i Ivića, Poklepovića, Nadoveze, sve do Skoblara...

Nismo stigli, ajme, neumitna smrt je bila brža.

Vojmir, Vojo Kačić, nezaobilazan stup, potporanj u stožeru trofejnog Hajduka sedamdesetih i osamd...