REPORTAŽABili smo kod Ivice Kapitanovića, maslinara koji je isti dan postao šampion Noćnjaka i dobitnik zlata iz New Yorka: Najsretniji dan u životu!

Nije bilo sretnijeg čovjeka na Rabu na ovogodišnjem Noćnjaku od Ivice Kapitanovića. Tog poslijepodneva dobio je zlatnu medalju za svoje maslinovo ulje na natjecanju u New Yorku, a navečer je njegovo ulje proglašeno šampionom Noćnjaka, najbolje intenzivno ulje od sljubljenih sorti u kategoriji otvorenih ulja. Uz to je na ovom Noćnjaku osvojio i dvije zlatne medalje.

Upoznajmo Šulca

Valjalo je u Biograd na moru upoznati trofejnog maslinara, do sada malo poznatog u maslinarskim i širim krugovima. Kad smo se našli i upoznali reče:

- Nikad vi mene ne bi našli pod ovim imenom i prezimenom. Malo tko zna da se zovem Ivica, od djetinjstva me svi zovu Šulc. Bija san ka dite plav, ka Švabo i tako je ostalo. Svi me zovu Šulc mama, dica, žena. Jedino kad je mama ljuta na mene onda me zove Ivica.

Vodi nas u svoj prvi maslinik nadomak Biograda. Vruće, oko podne cvrčci su pjevali forte, hlad ispod maslina je bio tanak i jedini ozbiljniji spas je nudila svojim hladom velika moćna smokva na kraju maslinika. Sve masline u ovom Šulcovom masliniku su orezane na polikoničnu vazu. Baš sve u cijelom prvom dijelu. Još uvijek ih se malo maslinara usuđuje tako rezati i istini za volju kad ih se oreže bogme na prvu baš izgleda zastrašujuće. Kapitanovićeve lijepo izgledaju, dobro su se popunile grančicama i lišćem, a i ploda ima poprilično. Zdravog, moćnog ploda.

- Kad ste vi sve ovo rezali na polikoničnu vazu? Mnogi se ne bi usudili tako baš sve…

- Imam prijatelja koji ima strašan maslinik, prekrasan, on je sve iša na polikoničnu vazu i ubra je 30 tona. Odlučio sam se ove godine sve ove masline rezat na polikoničnu vazu, jednostavnije je, efikasnije. Imam dosta posla u našem restoranu u Solinama i važno mi je da pojednostavnim posa oko maslina. Masline inače ničim ne tretiram, a pogledajte kakvi su zdravi veliki plodovi.

O maslinama nisam zna ništa

Kaže ovaj maslinik je naslijedio od oca i tu je nekada bio vinograd.

- Imali smo plavinu, babić, malo maraštine, pošipa i debita. Ja san zna sve radit u vinogradu i rezat i plivit, a o maslinama nisan zna ništa. Kad san ja prvi put uzeja škare u ruke i poriza masline moja mater je plakala, suze na oči, kaže: šta si sinko napravija od maslina. A kad san ovo sve reza na polikoničnu vazu stajali su uz maslinik stariji ljudi u čudu i govorili mi: jesi ti normalan. I sad gledan i ne mogu virovat koliko su se masline popunile, bacile lišća i grana. Navečer čitan o masliniku, educiran se, ali ja smatram da svaki čovik u svom masliniku najbolje zna. Ja sam se okrenuo maslinama prije 15-ak godina, a baš intenzivno sam se maslinarstvom počeo baviti prije osam godina. Baš san se zaljubija u masline. A tko se zakači na masline gotov je – ljubav ta traje.

Ivica Kapitanović, 57-godišnjak, je inače bivši ratnik, cijeli Domovinski rat je bio po raznim ratištima Oluja, Kupres, Šuica, južno bojište, a onda je mir našao među maslinama.

Kapitanovićeve masline su uglavnom orgule, neke je izvadio pa posadio i caroleu, coratinu, frantoio, casalivu, ima i nešto leccina.

- Ove stare masline to su van sve masline od Murterina, uzete su palice uglavnom u Modravama. Ljudi su išli tamo sić, donili bi ovde i posadili, a nisu znali šta sade. Uglavnom su orgule. Ima jedna maslina koju smo našli u jednom masliniku tu blizu, nitko ne zna koja je i nju sam nacijepio ovde. Ima velike plodove. Ima mi prijatelj dvije takve u masliniku, ni on ne zna koje su … Volin učit, ima na ovom prostoru ljudi koji baš rade dobro i onda učim od njih, pitam, gledan…

Šampionsko ulje je - ženino

Pokazuje nam navrnute masline.

- Oko 60 posto se primilo. Sam san navrta, a nikad u životu to prije nisan radija. Na internetu san gleda kako to naš Dražen Travica iz Zadra radi, kupija nož u dućanu i uhvatija se posla.

Većinu od ovih stotinjak maslina sam je posadio.

- Uvik sam okolo kupova sadnice gdje god stignem i dosađivao. U Pakoštanima je jedan veliki teren od ženinog mi dida Luke, ja sam to malo pomalo raščišćava, krčija i tamo sam posadija jedno 160 komada maslina. Ovo je moja djedovina, a ono je ženina. Pa me zezaju da mi je ženino šampionsko ulje, da je zapravo pakoštansko.

- Pa je li ili nije?

- Pa i da je dobro je – smije se.

- Ja uberen malo tu i malo tamo i napravim kupažu.

Pa ćemo do drugog maslinika prema Pakoštanima. Tamo je u Maloj Dragi na Vranskom jezeru. Brojni turisti su biciklirali, vozili djecu u kolicima, džogirali, kupali se na Vranskom jezeru ispod Šulcova maslinika. Oni nađu i obiđu i ono što nama domaćima promakne. A jezero veliko, ko malo more s plažicama, puteljcima, guštikom,… Masline pod konac, Šulc jednako dobro brine i o ovima i o onima nadomak Biograda. Veli i ni jedne masline mu nisu žedne.

- U oba maslinika imam navodnjavanje. Ovdje iz Vranskog jezera, a u masliniku kod Biograda iz vodovoda.

I mi bi probali

Ručak nas čeka u restoranu Kapitanovićevih na plaži Soline u Biogradu. Tamo su i svi maslinarski trofeji. Na plaži čovjek na čovjeku, šugamani na milimetar jedan od drugog, u moru more djece, majki, očeva… U hladu na pjatu domaće lignje s gradela i domaća blitva. Poliveni jednim od najboljih maslinovih ulja na svijetu! Ni jedan fine dining restoran ovo ne može prestići!

- Lignje san ja uvatija, iman brod pa oden na ribanje. A vidite ono deblo šta gori u kominu, to je od masline, iman četri traktora drva iza kuće od ispilanih maslina i tu u lokalu se sve peče na maslinama. I dobro kuvan, a najjači san na maneštrunu od sipa. Moji nikad nisu bili ugostitelji, moj otac je automehaničar, mater mi je radila u tekstilnoj industriji. Mi smo van ono, kako nas u Biogradu nazivaju, Vlaji. Došli su naši prije 120 godina u Biograd iz Bukovice. A danas ja maslinar, a moj brat je jedan od najboljih ribara na Jadranu, ne možete virovat šta on sve lovi.

- A kako je to bilo kad ste postali na Rabu šampion i zlatni u New Yorku?

- Nisan se puno boja, zna san da iman dobar proizvod, ali kako taj turnir u New Yorku traje svi objavljuju: dobio sam, dobio sam, a mene još nema. I u tri popodne smo pili u Rabu na Noćnjaku za šankom, otvorili smo stranicu New Yorka i vidim moje ulje dobilo zlatnu medalju. A navečer san dobija šampionsku titulu na Noćnjaku. Nikad sretniji dan. Častili smo se, bija je šou na šanku. U New York san posla isto ulje kao i na Noćnjak. Do sad sam dobio za svoje ulje 12 zlatnih medalja, tri zlatne medalje u Vodicama, 4 zlatne medalje u Zadru, 3 zlatne medalje na Noćnjaku i zlatnu medalju u NY. Di god san posla svoje ulje za njega san dobio zlato. A prvi put san ulje posla na natjecanje ima šest, sedan godina i to u Vodice. Nagovorio me prijatelj: aj pošalji. Prvo dobiven broncu i jedno zlato, pa dogodine srebro i zlato, i onda dođen u Maškovića han na natjecanje i 99,80 od sto bodova za ulje.

Šulcovo maslinovo ulje ima bocu sa zaista lijepom neobičnom etiketom i neobično ime – Camino. Zašto se ulje zove Camino?

- Moja žena i ja smo bili 4 puta na Put svetog Jakova, pješačili smo do Santiago di Campostela. Preklani smo bili u Portugalu, od Porta do Santiaga pješke. I kad san htio napravit etiketu šta ću? Nisam htio svoje prezime koje je i predugačko… Moja žena Renata dobro slika, vrhunski je slikar, a nikad nigdje to nije učila, i naslikala je za Badnjak ovu sliku šta je na etiketi. To je slika Isusa kako ide u pustinju, a Camino je u prijevodu Put. To na vrhu je križ svetog Jakova, ovo ulje ima svoju priču. Moja žena i ja se znamo cili život, 40 godina smo skupa. Ona je profesorica engleskog i talijanskog, talentirana je slikarica, i ćer nan slika, i sin, jedino ja ništa.

Ništa bez Generala

Supruga mu Renata sluša pa dodaje:

- Sve šta je moj muž stekao u životu stekao je s puno muke i truda, bilo je tu i puno iskušenja i problema i vuklo me da naslikan ovu sliku. A on je kad je vidio rekao: ja ću tu sliku stavit sebi za etiketu. I onda smo našli grafičara koji nam je to obradio i evo etikete.

A onda su se uz lignje, blitvu, izvrsno maslinovo ulje i vino miješale ratne i maslinarske teme.

- Puno je ratnika je završilo u maslinama, postali maslinari, eto i general Gotovina je maslinar… - velim.

- General Gotovina je mene i natira da ne držin masline u moru. Svih nas je naučio da ne triba držat masline u moru. Prijatelji smo, kako je meni žena iz Pakoštana, često se družimo. I kaže on:

- Šta jabuku ne držite u moru pa je nakon sedan dana jedete.

I na kraju nas je on natjera i mene i brata i sve tamo u Pakoštanima da prerađujemo masline odmah nakon berbe. Nije nas natira nego onako u priči. Kakvo ulje radim ja takvo radi i general, radimo sve isto. I sad se on smije:

- Ja ne moram poslat svoje ulje na takmičenje, jer si ti dobio zlato, a ulja su nam ista... Meni su masline i ljubav i hobi i u mom restoranu ja gostima služim jela sa svojim uljem.To je to ulje koje je zlatno u New Yorku i na Noćnjaku, ni jedno drugo ulje nije u mom restoranu, moji gosti ga stavljaju na salatu, na jela. I dolaze nam u kupovinu, stranci vide na Newyorškoj stranici i dolaze ujutro u osam sati na naš OPG i hoće kupit ulje. Znaju, prate preko interneta i dolaze kupiti po pet litara Šveđani, Nijemci, Austrijanci, Francuzi…

Na rastanku nam je Šulc pripomenuo dvije važne stvari:

- Znate jako su nam dobri stručnjaci u maslinarstvu i treba ih slušati. I još jedno: orgula je najbolja maslina. Kad rodi rodi i najbolja ulja daje.