Pitanje je jesmo li mi skroz normalni kad je bakalar u pitanju? Ma nije stvar u tome šta ga mi obožavamo jist za Badnjak i u toj upornoj priči kako je to vična tradicija, a nije, jer samo prije malo godina na taj dan se kuvalo bilo šta, samo da je nemrsno – od bilo kakve ribe do manistre – nego je dijagnoza u tome šta dozvoljavamo da nas butigeri gule do gola oko te suve norveške ribetine.
Valja znat da su u Europi među najvećin žderonjama bakalara mi, Talijani, Španjolci i Portugalci. Morskoga smrdljivca ipak volimo obratnim redon, najžešći su Portugalci, sataru u prosjeku 56 kili godišnje po glavi.
Pohani i pečeni
Nije ni čudno, ko je bija u Portugalu, doživija je da se u restoranima služi na milijun i jedan način, od bakalarske juve do pohanoga i pečenoga, ka i brujeta svih vrsta, a zahvaljujući tome šta je u kulinarstvu dominantan friški ili soljeni, to bi se reklo "polusuvi".
Današnji Talijani su postali prilično komodni pa se u butigama najviše prodaju smrznuti fileti, dok je u nas ipak najčešći oni skroz suvi ka komad jelovine, a zadnjih godina i vakumirani. Vakumirani je zakon. I najskuplji.
Običaj je doša iz pomorske prehrambene revolucije, a zapravo jada i nevoje. Suvi bakalar "izmišljen" je za duga putovanja na jidra, jer je traja i bija hranjiv. Onda je priša u puk, a danas je čovika sram reć da ga je gucala najveća sirotinja. Bogati su uvik preferirali obor. A to je nevjerojatno jer su mu zadnjih godina, otkad je posta predmet blagdanske potrošačke propagande, cijene skočile u nebo, a pogodite ko u ciloj Evropi prednjači. Naravno, najsiromašnija Hrvatska. Skuplji je skoro pa duplo nego u Italiji, Portugalu, Španjolskoj i Francuskoj!
A mi ga ipak kupujemo, i to ka ludi. Šta je skuplji, nama je draži. Pokazujemo neke čudne simptome po tome pitanju.
Povirili smo u nama najbliže, talijanske butige. Suvi bakalar, oni bez omota šta zovu stoccafisso secco, košta od 25, 26 eura kilo do maksimalno pedesetak eura za neke turboekskluzivne u specijaliziranin butigama; slični njemu baccalà secco je od 20 do 26 eura kilo, vakumirani – stoccafisso sottovuoto prodaje se i prigodno – tri kila za 93 eura, šta bi značilo da je kilo 30-ak eura, a oni u filetima, filetto di merluzzo, stoji 10 do 40 eura.
Naručili dostavon
Priča mi jedna prijateljica, čija familija ne bi priživila Badnji dan bez bakalara, da su se snašli uz pomoć globalizacije – nabavili su ga u Portugalu, dolazi na kućna vrata za petnaestak dana. Jušto na vrime za pomočit ga.
– Ovako je bilo, mali od prijateljice navigaje i javija joj je da će naručit iz Portugala, jer mu je puna kapa ovoga deranja po našin dućanima, a on po svitu vidi koliko je jeftiniji. Nije sirotinja, nego ne podnosi da ga činu budalon. Onda smo se spojili u tri familije, priko umjetne inteligencije našli trgovce od povjerenja, moraju imat ono ".eu" i naručili naveliko. Znači nas će 2,2 kila doć 55 eura. Znači, uvrj glave 27,5 eura kilo. Može ga se nać i jeftinije, od 18 do 20 za kilo, ali bilo nas je straj kakvi je pa smo uzeli skuplji. A kako smo naručili u tri i na veliko, izbjegli smo poštarinu. U recenzijama piše da dolazi za petnaestak dana i sad smo u očekivanju. Ali nismo požalili. Ionako moja mater i svekrva godinama grintaju kako ove ribetine više nisu "oni bakalari" kakvi su prije bili. Doduše, vakumirani su elegantniji; uliješ vodu u onu kesu i obisiš ga močit di oćeš, nema lomljenja, nema sića, samo ne kako piše na njemu osan uri, nego po starinsku, dva dana – ispričala mi je.
Bravo naši!
E, sad kad znamo šta je vanka, vrime je da zavirimo i u naše butige. Cijene su očekivano paprene, oni suvi bez paka, najskuplji šta smo slikali, je 73 eura, a do njega vakumirani čak 83 eura za kilo! To je skoro tri puta skuplje od onoga šta dolazi iz Portugala, a ulovljeni su i jedan i drugi u Norvešku! Našli smo i jeftinije, suvi za 50 eura, vakumirani po 53 eura, a nađe se u vakuumu i za 51 euro. To je sve skoro duplo skuplje nego u inozemstvu.
U Švicarskoj, najskupljoj europskoj državi, je po 40 eura kilo. Eto, a govorili smo da nan je bit ka Švicarska. Odavno smo mi njih pritekli! Mora bit da imamo nekoga ćuka u glavu, jer da jedne zime odlučimo: e dosta je, nećemo kupovat najskuplji bakalar na svitu, znamo šta bi se dogodilo. Bili bi jeftini bar ka Švicarska. Ali neće tako bit, plaćat ćemo mi njega radi izmišljene tradicije, ako triba i po sto eura kilo!
Šta ima veze, do Badnjaka će nestat i ovoga našega, milijunerskoga. Pita se čovik, a šta to ovi naš dobije kad priđe granicu? Zlatne branče? Može bit da i Elon Musk, ka najbogatiji čovik na svitu, naručuje bakalar iz Hrvatske. Neće on bilo šta...
Za sudjelovanje u komentarima je potrebna prijava, odnosno registracija ako još nemaš korisnički profil....